Big Data: Šta predstavlja i kako se koristi

Big Data predstavlja termin koji se koristi da opiše našu sposobnost da izvučemo zaključke iz sve veće količine podataka i setova podataka koji se prikupljaju velikom brzinom iz različitih izvora. Sada imamo mogućnost i možemo da prikupljamo i analiziramo podatke na način koji nije bilo moguć čak ni pre nekoliko godina. Big Data je počela da transformiše većinu područja biznisa, razne industrije i druge delove naših života.

Veličina, brzina, struktura

Big Data se ne odnosi samo na sve veće količine podataka i setova koje možemo analizirati, nego i na brzinu kojom se kreiraju i  koriste  a takođe i podrazumeva drugačije strukture podataka koje se mogu analizirati.

Veličina je jedna od komponenti Big Data. Generišemo podatake kao nikad pre. Ako bi se uzeli svi podaci koji su nastali u svetu od početaka merenja do 2000. godine, dolazi se do zaključka da se ista količina podataka sada generiše svakih nekoliko minuta. U stvari, više od 90% podataka na svetu je nastalo u poslednjih par godina, što zvuči fascinantno.

Brzina je još jedan važan sastojak. Brzina kojom generišemo nove podatke i brzina kojom se podaci kreću je fenomenalna.

Svakog minuta

 

pošalje se preko 200 miliona e-mailova

 

klikne se skoro 2 miliona lajkova na  Facebook-u

 

pošalje se skoro 300.000 poruka preko Twitter-a 

 

upload-uje se preko 200.000 slika na Facebook-u

 

i 100 sati video sadržaja na YouTube-u

Osim toga, ne treba zaboraviti i na sve pretrage preko pretraživača, 3.5 milijardi dnevno samo preko Google-a, podatke od senzora koji se prikupljaju, sve transakcije preko kreditnih kartica, podatke koji skupljaju npr. mobilni operateri i tako dalje.

Struktura je treća komponenta Big data. U prošlosti smo se uglavnom oslanjali na strukturirane podatke, tipove podataka koje smo mogli da ubacimo u tabele i organizujemo brzo. Manje struktuirani podaci, kao što su tekstualni fajlovi, fotografije, video sadržaji i slično su uglavnom ignorisani. Danas, imamo mogućnost da koristimo i analiziramo veliki izbor podataka uključujući i pisani tekst, izgovorene reči, čak i ton u našem glasu, kao i biometrijske podatke, fotografije i video sadržaj.

Kako se koristi Big Data?

Primena Big Data su beskrajne a u nastavku su samo neki od primera iz prakse.

Kompanije koriste velike setove podataka da bolje razumeju i ciljaju potrošače tako što povezuju podatke od njihovih transakcija sa socijalnim mrežama i čak sa vremenskom prognozom. Optimizuje se i lanac snabdevanja, praćenjem i analiziranjem dostavnih ruta mogu se dobiti odlični rezultati pogotovo kada se ukrste uživo sa podacima o saobraćaju. Drugi koriste mašinske podatke da optimizaciju svoju opreme i predvide potencijalne greške u hardware-u i spreče.

Big Data se koristi i u zdravstvu za pronalaženje novih lekova za rak, za optimizaciju tretmana pa čak i za predviđanja bolesti pre pojave bilo kakvih fizičkih simptoma.

Koristi se i za analizu i poboljšanje performansi pojedinaca (u sportu,  kod kuće ili na poslu), gde podaci iz senzora u opremi i nosivih uređaja mogu biti  u kombinaciji sa video analitikom kako bi izvukli zaključke i saznanja koja se ne mogu videti tradicionalnim pristupom.

Policijske snage i bezbednosne agencije koriste Big Data da spreče sajber napade, da otkriju prevare sa  kreditnim karticama, pa čak i da predvide kriminalne aktivnosti. Koristi se takođe i za poboljšanje naših domova, gradova, kao na primer optimizovano grejanje ili osvetljenje u našim domovima, protok saobraćaja u našim gradovima

Trendovi Big Data

-Investicije u analitiku Big Data

-Cloud i usvajanje Hadoop

-SQL će i dalje ostati superioran što se tiče Big Data analitike ali Spark će nastaviti da raste u primeni

-Mašinsko učenje i prediktivna analitika

Vreme će pokazati koje predviđanje će biti aktuelno u budućnosti. Ono što je važno je da će Big Data biti sigurno jos veća i one kompanije koje to ignorišu će propustiti ogromnu priliku.

Primer iz prakse Pokemon GO

Pokemon GO je veoma popularna (Augmented reality) igrica i trenutno ni jedan grad nije ostao imun groznici koju je zahvatila i definitivno predstavlja veliki hit u svetu. Ali šta se dešava sa svim tim podacima koja aplikacija skuplja? Big Data ima jako bitnu ulogu kada je u pitanju ova igrica, a evo i zašto.

Pokemon GO = PODACI

Jedna od najočiglednijih uloga igrice je zapravo u prikupljanju podataka. Deluje da su lokacije PokeStop i gyms (koje predstavljaju glavne lokacije u igri) pametno izabrane jer se uvek nalaze na nekom logičnom, realnom mestu ali su zapravo lokacije izabrane tako što su obrađene velike količine podataka (big data).

Kreatori igre, kompanija Niantic, prethodno je izdala igru pod nazivom Ingress, koja se takođe zasnivala i oslanjala na upotrebu mapa i geolokacija, kao što je to slučaj sa Pokemon GO. Nantic ima veoma snažnu vezu sa Google Earth-om i dosta prakse sa upotrebom geolokacijskih setova podataka. Zanimljivo je napomenuti da je kompanija Niantic zapravo potekla iz Google-a. Obeležja, zajedno sa podacima korisnika, kao i podaci koji su generisali korisnici igre Ingress, dovela je Pokemon Go kreatore do “rudnika zlata”. Podaci su iskorišćeni vrlo intuitivno tako da deluje kao da sve ručno radjeno i birano deo po deo. U realnosti, Pokemon Go igrači zapravo igraju složenu verziju Augumented reality verziju Google Maps-a.

Za igrače koji su videli Magikarp, Goldeen i sve ostale vodene tipove Pokemona, verovatno su bili iznenađeni što se ti vodeni tipovi Pokemona zapravo uvek nalaze blizu vode. Nekoliko Magikarp, beskorisni ali zapravo esencijalni Pokemoni, zatiču se pored reka i to deluje kao slučanost ali nije. Niantic je dodelio vrednosti područja u zavisnosti kakva je oblast/teritorija.  Kao na primer,  potoci, zoološki vrtovi, travnati parkovi su pretvoreni u određene tipove u igrici.

pokemon-go-augmented reality-1

Predviđanje budućih Pokemona

Neki igrači su čak toliki ljubitelji Big Data, kao i kreatori, da su osmislili  šifre pa i programe sa algoritmima kako bi razumeli gde, kada i koji Pokemon će se pojaviti. Igrači koriste algoritme da prikažu najbolju moguću putanju da bi osvojili što više PokemonStops za što kraće vreme dok ostali  skupljaju lokacije gde su se Pokemoni pojavili kako bi mogli da urade analizu i predvide gde će se sledeći put pojaviti. Neki igrači čak koriste rupu u algoritmu igrice kako bi prikazali lokacije svih Pokemona na određenom području.

Sigurnost podataka i podaci kao valuta

Igrica je za kratko vreme postala vrlo popularna ali samim tim i pretnja po privatnost podataka. Time je poslužila kao prvi veliki primer nadzornog kapitalizma. Kreatori igre su zapali u nevolju kada je otkriveno da Pokemon GO nalozi zahtevaju pun pristup i dozvolu korisnika Google naloga na iOS uređajima. Nema sumnje da je velika pretnja sama po sebi to što se prikupljaju podaci aktivnih korisnika, a desio se čak i pravni problem u Nemačkoj.

Igrači su više nego srećni da odobre pristup svojim podacima kada instaliraju aplikaciju pri čemu nisu ni svesni da time prosleđuju gomilu svojih podataka (ako ne i pun pristup telefonu). Prikupljanje podataka kroz Pokemon igru takođe pruža i otvara mnogo vrata. Igrica se oslanja na podatke koji su prikupljeni tokom korišćenja Ingress igrice pre nekoliko godina i alata kao što je Google Maps. Sa sve većim trendom rasta podataka i data mining-a, kompanije će moći da razumeju i bolje se prilagode korisnicima. Kompanije će znati gde oni odlaze, šta rade i sve što se dešava u međuvremenu, a cilj je da se što bolje i preciznije razume ponašanje potrošača i njihovih potreba. Na prvi pogled besplatna igrica imaće dugoročno veliki benefit jer će prikupiti neverovatne količine podataka (big data) čije će analize pomoći da se dođe do dosta zaključaka i saznanja o korisnicima.

Budućnost Pokemon GO

Šta znači Pokemon Go za budućnost?

Ljudi vole igrice i vole da se takmiče jedni sa drugima. Pokemon Go igrica je tranformisala iskustvo igranja igrica. Za razliku od igrica koje su  podrazumevale osamostaljivanje, sedenje i pre svega jedno individualno iskustvo, igrica poput ove  nudi nešto potpuno drugačije. Ljudi su napolju, učestvuju u stvarnom svetu, prenose virtuelno u realnost i što je najvažnije za njene kreatore, zabavljaju se.

Može se zato reći da igrica sama po sebi predstavlja više socijalni eksperiment nego igricu. Neverovatno brzim razvojem tehnologija i njenih mogućnosti, u budućnosti će ovakve igrice  biti mnogo više od trenda, a takođe i besplatan način na koji se prikuplja  veliki broj podataka od korisnika.

Leave a Comment

Your email address will not be published.